Glavni problem površine za koju se ustanovi da nije vodonepropusna jeste u tome što je veoma teško odrediti tačku kroz koju prodire voda. Stoga tačkasta sanacija može biti samo delimično uspešna.
Zbog funkcije ili izloženosti površine teško je doseći isušivanje već vlažne podloge za kasniju sanaciju. Stoga je važno da se površina sanira vodonepropustnim materijalom koji će nakon nanošenja dopuštati postupno isušenje, to znači da mora biti što više paropropustan.
Svi savremeni bešavni materijali su paropropusni 20 puta više od ikojeg klasičnoga bitumenskog materijala. Još uvek primerenu izolaciju diktira oblik ili druga svojstva krova, balkona, fasade ili terase. Stoga veliku važnost pri tome ima mogući nagib ako se govori o razvedenim arhitektonskim oblicima. Najteži zadatak je tamo gde nagiba nema ili tamo gdje je upotrebljeno više različitih materijala s različitim koeficijentima rastegljivosti. Za takve se površine mora osigurati da će nanešena hidroizolacija biti uspešna ako ne propušta vodu ni onda kad voda nema mogućnost stalnog oticanja, nego će se na određenim mestima zadržavati neko vreme, što je posebno važan faktor zimi. Poliuretanska bešavna hidroizolacija to osigurava.
Najčešći prodori vode su oko: slivnika, ventilacionih glava, dimnjaka, ispucali holkeri.
KAKO utvrditi gde je propustila izolacija? Posmatrajte kada kisa pada. Ima dve vrste kiše - sipeća (natapajuća) i olujna. Kada posle kiše brzo procuri krov, treba tražiti pukotine na hidroizolaciji oko slivnika ili ventilacionih glava. Ako do prokišnjavanja dođe posle 1-2 dana, treba tražiti oko parapeta i dimnjaka.
Usluge hidroizolacije koje vršimo: